Srpskog Jezika (р“сђр°рјр°с‚рёрєр° Сѓсђрїсѓрєрѕрі јрµр·...: Gramatika

Do večeri, Petrove reči više nisu bile u haosu. Svaka je dobila svoj nastavak, svoje mesto i svoju boju. Shvatio je da srpski jezik nije samo skup pravila, već živa muzika gde svaki zarez znači udah, a svako veliko slovo novi početak.

Izvede ga u baštu i pokaza na cvet."Vidiš ovaj cvet? To je . On samo postoji i predstavlja se: 'Ja sam Cvet'. Ali, ako želiš da kažeš da ga nemaš, zoveš Genitiv — 'Nemam cveta'. Ako mu ideš u susret, tu je Dativ — 'Idem cvetu'."

"A šta je sa prošlošću?" upita Petar."Ah," uzdahnu baka, "tu vlada . On čuva sve naše uspomene. Ali pazi se Aorista , on je brz i oštar, služi za radnje koje su se desile u tren oka." Do večeri, Petrove reči više nisu bile u haosu

Nekada davno, u zemlji gde su se reči kovale od sunca i kamena, živela je starica po imenu . Njena kuća nije bila od cigle, već od savršenih rečenica, a krov je bio učvršćen najčvršćim veznicima.

Jednoga dana, u njeno dvorište ulete dečak po imenu Petar, zadihan i zbunjen. "Bako," povika on, "moje reči su se posvađale! Ne znam ko koga voli, ko gde ide, niti čija je ovo kapa!" Izvede ga u baštu i pokaza na cvet

Baka Gramatika se nasmeja i pozva ga unutra. "To je zato što ne poznaješ svoje , sinko. Oni su kao saobraćajci u jeziku."

Petar je gledao kako reči plešu. Baka mu objasni da su motori koji pokreću svet, ali da moraju da se slažu sa onim ko radnju vrši, baš kao što se parovi slažu u kolu. Pokazala mu je Vokativ , koji je uvek bio najglasniji jer je voleo da doziva: "Hej, Petre!" Ali, ako želiš da kažeš da ga nemaš,

Petar je krenuo kući, okrenuo se i viknuo: "Hvala Vam, bako!""U si me pozvao," nasmeja se ona, "sad si spreman za svet."